Одређивање односа висине и пречника нарушавања у ковању

У процесу ковања, узнемиравање се односи на деформацију радног предмета како би се повећао његов пречник сабијањем његове висине. Критични параметар у узнемиравању јеоднос висине и пречника (однос Х/Д), који игра кључну улогу у одређивању квалитета финалног производа и изводљивости процеса. Однос висине и пречника се користи да би се обезбедило да деформација остане контролисана и уједначена, спречавајући проблеме као што су извијање, пуцање или квар материјала.

Који је однос висине и пречника?

Однос висине и пречника (однос Х/Д) је однос између висине (или дужине) радног комада и његовог пречника пре ковања. Овај однос помаже да се дефинише колико се материјал може деформисати током процеса нарушавања. Типично, што је мањи однос, то је изводљивији процес узнемирења јер краћи, дебљи материјали могу да издрже веће силе притиска без извијања или развоја дефеката.

На пример, нижи Х/Д однос, као што је 1,5:1 или нижи, указује на чврст радни комад, који може да поднесе велика тлачна оптерећења без значајног ризика од нестабилности. С друге стране, већи однос, као што је 3:1 или више, захтевао би пажљивије разматрање, јер радни предмет постаје склонији деформацијама.

 图片2

Како одредити оптимални Х/Д однос?

Идеалан Х/Д однос зависи од неколико фактора, укључујући својства материјала, температуру материјала током ковања и степен потребне деформације. Ево главних корака за одређивање оптималног Х/Д односа за узнемиравање:

  1. Својства материјала: Различити материјали показују различите чврстоће на притисак и дуктилност. Мекши материјали, као што је алуминијум, могу издржати више деформација без пуцања, док тврђи материјали попут челика са високим садржајем угљеника могу захтевати нижи Х/Д однос да би се избегло прекомерно напрезање. Мора се узети у обзир напон течења материјала, тј. напон потребан да би се материјал наставио пластично деформисати.
  2. Температурни услови: Вруће ковање се обично изводи на температурама које побољшавају дуктилност материјала и смањују потребну силу. Више температуре омогућавају већу деформацију, што омогућава већи однос висине и пречника. За хладно ковање, однос Х/Д треба да буде мањи због повећаног ризика од очвршћавања и пуцања.
  3. Степен деформације: Количина потребне деформације је још један важан аспект. Ако је потребно значајно смањење висине, почевши од нижег Х/Д односа је корисно како би се осигурало да радни предмет може да прође потребну компресију без дефеката.
  4. Избегавање недостатака: Приликом одређивања Х/Д односа, битно је да се избегну дефекти као што је извијање, које настаје када се материјал савија или набора током компресије. Да би се избегло извијање, типично правило је да се користи почетни Х/Д однос мањи од 2:1 за опште узнемирено ковање. Поред тога, подмазивање и правилан дизајн матрице су од кључне важности за минимизирање трења и обезбеђивање уједначене деформације.

Практични пример

Размотрите случај узнемиравања цилиндричне челичне гредице. Ако је почетна висина гредице 200 мм, а пречник 100 мм, однос Х/Д би био 2:1. Ако је материјал релативно мекан, а користи се топло ковање, овај однос може бити прихватљив. Међутим, ако се користи хладно ковање, смањење висине ради смањења Х/Д односа може бити неопходно како би се избегло извијање или пуцање током процеса нарушавања.

Закључак

Однос висине и пречника у ометању је фундаментални аспект ковања који одређује успех процеса. Пажљивом проценом својстава материјала, температуре и захтева за деформацијом, може се успоставити оптималан однос, који обезбеђује производњу висококвалитетних кованих компоненти без дефекта.


Време поста: 18.09.2024